Kako je Magelanova ekspedicija oplovila svet?

Kraj XV i početak XVI veka obeležen je velikim pustolovinama i otkrićima od kojih je najpoznatiji podvig Kristifora Kolumba iz 1492. godine. Jedna avantura iz tog perioda je takođe ušla u istoriju. Reč je o putovanju oko sveta koji je izvela ekspedicija Fernanda Magelana!

Fernando Magelan (izvor: Wikimedia Commons)

Fernando Magelan je bio portugalski moreplovac željan izazova. U portugalskim ekspedicijama ovaj plemić je plovio do Molučkih ostrva na Dalekom istoku koja su bila bogata začinima. Do ovih ostrva je dolazio putujući na istok pa mu je palo na pamet da bi mogao da krene na zapad i stigne do njih! S obzirom da je pao u nemilost kod portugalskog kralja priklonio se španskom kralju Karlu V koji mu je dao podršku za ekspediciju.

Sa pet brodova i oko dvesta pedeset ljudi Magelan je isplovio iz Sanlukara u Španiji 20. septembra 1519. godine. Od Kanarskih ostrva do obala Južne Amerike (današnji Brazil) trebalo im je dva meseca. Kada su se spustili do Patagonije portugalski moreplovac je odlučio da tu prezime od marta do oktobra 1520. godine. Tokom ovog perioda protiv Magelana se bezuspešno digao deo posade a jedan brod („Santjago“) je doživeo brodolom. Takođe je ustanovljeno da nemaju dovoljno hrane za završetak ekspedicije. Pošto je put nastavljen pred Portugalcem se našao još jedan izazov: Kako proći kroz kontinent čija veličina mu nije poznata? Srećom po njega moreuz koji će potom nositi njegov naziv nije bio daleko i sa svoja četiri broda je ušao u njega. Međutim, tokom ove akcije ostao je bez najvećeg broda „San Antonio“ jer, pošto ga je poslao da istraži jedan prolaz, desilo se da se kormilar ovog broda pobunio protiv glavnog kapetana i usmerio „San Antonio“ nazad u Španiju!

Pošto su izašli na Tihi okean došla je do izražaja oskudica u hrani! Tokom tri meseca i dvadeset dana nailazili su samo na pusta ostrva ali srećom nije bilo oluja na otvorenom okeanu. S toga su mu dali naziv Tihi okean.

Premoreni moreplovci su stigli do današnjih Marijanskih ostrva marta 1521. godine gde su dopunili zalihe hrane ali su ih i domoroci opljačkali. Zato ih je Magelan nazvao „Lopovskim ostrvima“. Potom nastavljaju do Filipina gde je aprila 1521. godine Magelan stradao zato što se umešao u svađe domorodaca.

Magelanova ekspedicija 1519-1521. godine (izvor: Wikimedia Commons)

Magelanovom smrću nije se završila ekspedicija! Između ostalih došli su i do Molučkih ostrva. Njegova posada je nastavila put na zapad ali samo sa jedim brodom („Viktorija“) pošto je jedan bio neupotrebljiv za dalji put („Konsepsion“) pa je spaljen a drugi („Trinidad“) je takođe procenjen kao neupotrebljiv ali poslat je na istok ka Panami gde nažalost nije stigao. Novi zapovednik Huan Sebastijan Elkano je obišao Rt dobre nade i stigao 8. septembra 1522. godine u Sevilju u Španiji i ukupno je bilo samo 18 preživelih moreplovaca.

Brod „Viktorija“ (izvor Wikimedia Commons)

Magelanovoj ekspediciji je bilo potrebno tri godine da oplovi svet. Ovom pustolovinom je dokazano da je Zemlja okrugla!

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top