Dušanov zakonik
Sada ćemo se uputiti u srednji vek u državu Nemanjića. Srpska država je dugo bila kraljevina ali je sin kralja Stefana Dečanskog – Dušan odlučio da proglasi Srpsko carstvo. Svakoj državi su potrebni zakoni da bi zavela red a ovo je znao i car Dušan. Ovde treba naglasiti da je i pre njega bilo srpskih vladara zakonodavaca.
Car Dušan je naš najveći osvajač i dosta ste čuli o njemu. Dušanova država je dolazila na jug sve do Jonskog mora i bila je najmoćnija država na Balkanu. Kada je krunisan za cara od strane patrijarha on je došao na ideju kao i drugi veliki evropski vladari da uredi državu donoseći zakone. Za razliku od njih on je svoj Zakonik napisao na narodnom jeziku – srpskom, dok su oni svoje pisali na latinskom.
Četrdeset dana nakon Vaskrsa, na praznik Spasovdan, 1349. godine na saboru u gradu Skoplju donet je Prvi zakonik koji je imao 135 članova, a pet godina kasnije u gradu Seru donet je Drugi zakonik, sa 66 članova. Tako da je Dušanov zakonik ukupno imao 201 član!
Srpska država je za vreme Stefana Nemanje izborila nezavisnost od Vizantije a za vreme Dušana je duboko prodrla u njenu teritoriju. Stoga je i logično da dosta članova Zakonika vodi poreklo iz Istočnog rimskog carstva, kasnije nazvanog Vizantija. Ti članovi su često posvećeni crkvi, pošto u srednjem veku crkva i država nisu bile odvojene. Veliki broj članova propisuje prava i obaveze povlašćene klase (vlastele) i seljaka. Novine koje se nalaze u ovom Zakoniku najveće su u kaznama.
Dušanov zakonik je bio jako strog i česte kazne su bile sakaćenje i smrt, što je preuzeto od Vizantinaca, s’tim što su se različito kažnjavali slojevi u Srpskom carstvu. Na primer, ako bi ste pripadali višem bogatijem sloju za isti prekršaj dobijali bi ste manju kaznu od pripadnika nižeg siromašnijeg sloja ili roba. Nemojte da vas ovo čudi ovoga je bilo i u drugim Zakonicima toga doba! Postojalo je još kategorija članova o kojima bi bilo jako zanimljivo pričati.
Zakon je bio iznad cara, to je značilo da kada car odluči nešto što je suprotno ovom Zakoniku – carska odluka ne važi već se primenjuje ono što je pisano. Takođe po Dušanovom zakoniku seljak je mogao da se sudi sa carem ukoliko ga isti ošteti. Nećemo sada ulaziti u to dal’ se to poštovalo.
Nažalost Dušanov zakonik nije sačuvan već samo njegovi prepisi. Kao što znate monasi su po manastirima prepisivali vredne stvari, to je bio slučaj i sa ovim Zakonikom. Od njih najpoznatiji je Prizrenski prepis, nastao nakon dva veka od originala, nazvan po gradu Prizrenu na Kosovu koji je bio jedan od prestonih gradova cara Dušana.
Pred vama je 145. član ovog Zakonika „O lopovima i razbojnicima“: „Zapoveda carstvo mi: Po svima zemljama, i po gradovima, i po župama i po krajištima lopova i razbojnika da nije ni u čijem predelu. I ovim načinom da se ukine krađa i razbojništvo; U kojem se selu nađe lopov ili razbojnik, to selo da se raspe, a razbojnik da se strmoglav obesi, a lopov da se oslepi, a gospodar sela toga da se dovede svezan carstvu mi, da plaća sve što je učinio razbojnik ili lopov od početka, i opet da se kazni kao lopov i razbojnik.“