Како је храбра Диана спасила хиљаде деце из логора?

Када је Хитлерова Немачка са својим савезницима поразила и окупирала Краљевину Југославију 1941. године на њеном тлу је створена једна надалеко позната по злу творевина – Независна Држава Хрватска (НДХ). Ова фашистичка држава се налазила на територији данашње Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема. Њена главна политика, чији су носиоци били усташе – хрватски фашисти, је била истребљење српског, јеврејског и ромског народа са поменутих простора те је током њеног постојања, од 1941. до 1945. године, страдало више стотина хиљада недужних цивила. Нажалост, у овом геноциду жртве су били и деца и страдало их је само у злогласном логору Јасеновац најмање 20 000!

Хуманитарка Диана Будисављевић није се мирила са убиствима деце. Она је била Аустријанка из породице Обексер из града Инзбрука и то јој је доста помогло у акцији спасавања. Била је удата за Србина Јулија Будисављевића, који је био угледан лекар у Загребу, те јој је стало до судбине угрожених Срба. Током своје акције је имала узак круг помагача.

Оно што је Диану нагнало на подухват је сазнање да Јеврејска општина Загреб организује акцију помоћи за своје заточене чланове. Она је добила обавештење да у логору у Лабор-граду поред Јеврејки има и Српкиња са децом те да су сви неухрањени и слабо обучени. Преко њеног мужа још пар људи јој се придружило у акцији која је кренула у октобру 1941. године. Диана је са својим ћеркама и њиховим пријатељицама шила дечију одећу и слала у логор. Такође је и прикупљан новац. Од новембра исте године храна и одећа су слати преко Јеврејске општине у логор. Нажалост, добар део помоћи која је послата у логор била је опљачкана од стране управника логора.

Она је ступила у контакт са многим утицајним људима у овој марионетској држави а највише јој је помогао Камило Бреслер, руководиоц одсека за бригу о породици и деци у министарству социјалног старања НДХ. Била је у контакту и са надбискупом Алојзијем Степинцем. Цела Дианина акција је до фебруара 1942. године била такорећи илегална. Први Дианин успех је било преузимање групе српске деце и девојака из логора у Лабор-граду 28. марта 1942. године који су потом смештени у Завод за глувонеме у Загребу. Потом су следила нова пуштања Срба из овог логора.

Акција је била стално у потешкоћама. Због њеног циља она је прво деловала преко Јеврејске општине а потом преко католичке хуманитарне установе Каритас.

Мало касније исте године Диана сазнаје за патње српског народа из регије Кордуна. Тамо су ухапшени и мушкарци и жене и деца и депортовани вагонима у непознатом правцу. Почетком јуна у Загреб су почели долазити транспорти затвореника из логора Стара Градишка који су потом упућивани на рад у Немачку. Акција им је куповала порције хране. Диана је преко Немаца успела да дође до мајки са децом у том транспорту које су јој рекле да је већа помоћ потребна у логору из којег оне долазе, Стара Градишка, пошто има пуно деце која су остављена да умру тамо јер су им родитељи послати на рад у Немачку. То су била деца прогнана са Кордуна.

Пошто је Немцима била потребна само здрава радна снага једну групу од 350 људи (највише деце и мајки) јуна 1942. године су вратили у Независну Државу Хрватску. Међутим, уместо да оду усташама у сигурну смрт, Немци су их предали Диани а Завод за глувонеме из Загреба је поново био уточиште за децу.

Диана је молила Немце да јој помогну да спасе српску децу од сигурне смрти. Због немачког инсистирања усташе су морале да дају дозволу за преузимање деце из концентрационих логора. То се десило у јеку српских страдања јула месеца 1942. године услед битке на Козари.

Диана се већ 9. јула запутила у логор Стару Градишку са представником Црвеног крста и десетак медицинских сестара. Она је тада видела сцене ужаса где су у логору масовно умирала деца. Злогласни Вјекослав Лубурић, заповедник свих логора НДХ, дао је дозволу да се само здрава деца транспортују. Група са Дианом је гледала да што је могуће више деце поведе, и здраве и болесне. Пошто је транспорт 700 деце до Загреба трајао дуго и многа деца су током пута умрла. Одатле су, захваљујући Камилу Бреслеру, послата у Јастребарско где су услови били бољи од других дечијих логора.

Средином јула 1942. године је још два пута ова храбра жена ишла у логор Стару Градишку али само први пут је успела да спаси групу од 650 деце. Али пошто је сазнала да је део жена са децом пребачен у импровизоване логоре у селима Млака и Јабланац, где су масовно убијани, Диана се крајем јула запутила тамо и обезбедила нови транспорт деце. Група од 850 деце је стигла у Загреб и смештена су у Дому за дојенчад на Јосиповцу и у Заводу за глувонеме, а већа деца су упућена у Јастребарско. Наставили су се транспорти деце из Млаке наредних дана.

Већ од августа 1942. године загребачке породице почињу да преузимају најмању децу у својим домовима. Диана од тог месеца креће да прави картотеку спасене деце да би за пар месеци она имала 12 000 имена!

Бреслер је успео да испослује код свог министра да се деца упуте у градске и сеоске породице које би се бринуле о њима. Деловањем католичке хуманитарне установе Каритаса само из Загреба је на овај начин решена судбина 5 000 српске деце.

Вођена је преписка између акције и родитеља који су тражили обавештења о својој деци. Многим мушкарцима и женама се дешавало, да пошто се врате са рада из Немачке да траже децу, да их ухапсе и пошаљу у Јасеновац где би их усташе убиле.

Активности акције су трајале током 1943. године а током 1944. године су се смањиле и то је Диани дало простора да са својом сарадницом среди картотеку. Када је 9. маја 1945. године рат завршен многи су долазили да питају Диану за своју децу. Међутим, тајна полиција социјалистичке Југославије ОЗНА јој је већ крајем тог месеца одузела албуме са фотографијама деце и држава је почела да се бави судбином спашене деце. Зашто је тако држава поступила тешко је одговорити.

Значај акције коју је предузела Диана Будисављевић је велики. Она је спасавала и помагала српску децу коју би без њене помоћи задесила сигурна смрт. Након рата је доживела велику неправду и није јој признавана велика улога коју је имала.