Žena na čelu carstva
Jedna od najmoćnijih ličnosti XVIII veka bila je žena – carica Katarina II Romanova, poznata kao Katarina Velika. Ona nije rođena kao ruska carica, niti je u početku bila predodređena za presto, ali je svojom pameću, upornošću i političkom veštinom postala jedan od najznačajnijih vladara u istoriji Rusije.
Od nemačke princeze do ruske velike kneginje
Katarina Velika rođena je 1729. godine u nemačkom gradu Ščećinu, koji je tada pripadao Pruskoj. Njeno pravo ime bilo je Sofija Avgusta Frederika. Poticala je iz skromne plemićke porodice i u mladosti nije imala velike izglede da postane vladarka jednog ogromnog carstva. Međutim, izabrana je da se uda za ruskog prestolonaslednika Petra. Da bi se uklopila u novu sredinu, prešla je u pravoslavlje i dobila novo ime – Katarina.
Brak bez sreće i put ka vlasti
Brak Katarine i Petra bio je daleko od srećnog. Petar je bio nezreo, nepopularan i često ismevan na dvoru. Katarina je, s druge strane, pažljivo učila ruski jezik, običaje i politiku, trudeći se da pridobije plemstvo i vojsku. Kada je Petar 1762. godine postao car, njegova vladavina trajala je samo nekoliko meseci. Uz podršku gardijskih pukova, Katarina je izvela dvorski prevrat, primorala muža da se odrekne prestola i sama postala carica Rusije.
Žena na prestolu ogromnog carstva
Kada je preuzela vlast, Katarina je vladala zemljom koja je zauzimala ogromna prostranstva u Evropi i Aziji. Biti žena na takvom položaju u 18. veku bio je veliki izazov. Ipak, ona se pokazala kao snažan i odlučan vladar. Vešto je koristila savetnike, ali je konačne odluke donosila sama. Znala je da vlast mora biti čvrsta, ali i da država mora da se razvija i menja.
Prosvećeni apsolutizam i ideje prosvetiteljstva
Katarina Velika bila je veliki ljubitelj knjiga i ideja prosvetiteljstva. Dopisivala se sa poznatim filozofima kao što su Volter i Didro. Verovala je da vladar treba da bude obrazovan i da radi u korist države. Iako je zadržala apsolutnu vlast, pokušala je da uvede reforme u pravosuđu, upravi i obrazovanju. Otvarala je škole, podržavala nauku i umetnost i nastojala da Rusiju približi evropskim državama.
Osvajanja i širenje granica Rusije
Tokom njene vladavine, Rusija je znatno proširila svoje granice u Evropi. Katarina je vodila uspešne ratove protiv Osmanskog carstva, a mirom u Kučuk-Kajnardžiju 1774. godine Rusija je dobila pravo slobodne plovidbe i faktički izlaz na Crno more. U ovim ratovima se naročito istakao general Aleksandar Suvorov. Takođe, Katarina je učestvovala u podelama Poljske, a 1795. godine, posle treće i poslednje podele, Poljska je u potpunosti nestala sa karte Evrope, dok je Rusija priključila velike teritorije u Istočnoj Evropi. Ova osvajanja učvrstila su položaj Rusije kao jedne od velikih sila tog vremena.
Dvorac, umetnost i kultura
Katarina nije bila samo ratnica i političarka, već i zaštitnica kulture. U njeno vreme izgrađeni su veličanstveni dvorci, a u Sankt Peterburgu je osnovana velika umetnička zbirka koja će kasnije postati muzej Ermitaž. Podržavala je pisce, slikare i arhitekte, verujući da kultura pokazuje snagu jedne države.
Senke vladavine i protivrečnosti
Iako je volela ideje slobode i razuma, Katarina nije ukinula kmetstvo, već ga je čak i proširila. Seljaci su i dalje živeli u teškim uslovima, što je dovelo do velikih pobuna, poput ustanka Jemeljana Pugačova. Ovo pokazuje da je njena vladavina imala i svetle i tamne strane.
Nasleđe Katarine Velike
Katarina Velika umrla je 1796. godine, posle više od tri decenije na prestolu. Ostavila je Rusiju većom, snažnijom i uticajnijom nego što je bila kada je došla na vlast. Njena priča pokazuje da žena može biti snažan i uspešan vladar, čak i u vremenima kada to niko nije očekivao. Zbog toga je Katarina s pravom ušla u istoriju kao jedna od najznačajnijih žena-vladara svih vremena.