Bitka prekretnica u Drugom svetskom ratu
Nakon što nije uspeo da zauzme Moskvu Hitler se odlučio za drugi plan da bi uništio Sovjete. Naime, plan mu je bio da zauzme Staljingrad, današnji Volgograd u Rusiji. Međutim nije se nadao da će bitka upravo u ovom gradu biti presudna za ceo rat.
Nemci nisu znali za poraz u direktnoj bici a uz to njihovo ratno vazduhoplovstvo (Luftvafe) je bilo superiornije od sovjetskog. Ono što je Hitlera vuklo ka regionu Kavkaza su naftna polja a Staljingrad je bio ključno železničko čvorište. Staljin je naredio da se neprijatelju više ne dopušta da osvaja teritorije.
U leto 1942. godine Nemci su se približavali Staljingradu i planirali da ga zauzmu napredujući sa severa duž reke Volge. General Vasilij Čujkov i njegova 62. armija su bili u gradu. Već na jesen su krenule borbe unutar grada i nemačka 6. armija pod komandom generala Fridriha Paulusa je uspela da okupira čak sedam osmina grada i bila na korak od potpunog osvajanja grada! Hrabrom ruskom generalu i njegovoj vojsci je polazilo za rukom da tokom noći povrate teritorije koje izgube preko dana.
Iako su Nemci dobijali informacije da će Rusi pokušati da ih opkole, to kod Hitlera nije budilo zebnju i on je po svaku cenu hteo da se nastavi bitka. U pomoć Nemcima su poslate rumunske armije kao i italijanske i mađarske snage a sa njima su već bili hrvatski vojnici. U novembru Rusi su lako porazili Rumune i na taj način su uspeli da opkole 6. armiju. Nemci su sada mogli da se uzdaju samo u ratno vazduhoplovstvo koje ih je snabdevalo. Nemački kancelar po svaku cenu nije odustajao od grada, govorio je da će novi tenk „tigar“ napraviti promenu a da će ratno vazduhoplovstvo da opskrbljuje vojnike. Od novog tenka nije bilo ništa a Luftvafe nije mogao da šalje dovoljno materijala usled jake zime.
Nemci su sredinom decembra pokrenuli operaciju. Plan je bio da nemačke jedinice pomognu 6. armiji tako što će napredovati iz pravca zapada. Nemačke snage su došle na 35 kilometara od 6. armije ali su potom zaustavljene. Problem je bio što Paulus nije izvršio proboj. On ga nije izvršio jer nije dobio odobrenje od Hitlera. Rusi su upeli da poraze italijanske, mađarske i nemačke armije severozapadno od Staljingrada. Nakon toga su januara meseca 1943. ponudili Paulusu da se preda. Hitler nije hteo to ni da čuje za ovo.
Grad se nalazio u ruševinama. Vojnici su se u njemu borili između zapaljenih i porušenih zgrada a pošto je bila zima takođe su i umirali od hladnoće. U februaru Paulus je bio prinuđen da se preda a do tad je 91 000 nemačkih vojnika zarobljeno. U toku bitke je stradalo više stotina hiljada vojnika i civila.
Bitka kod Staljingrada je bitka prekretnica Drugog svetskog rata. Nemci do nje nisu imali nijedan poraz u direktnoj bici. Pošto su porazili Nemce, Rusi su krenuli nezadrživo da napreduju na Zapad i rezultat toga je konačna pobeda dve godine kasnije.