Карађорђев живот пре борбе за слободу

Ђорђе Петровић, познатији под својим надимком Карађорђе (Црни Ђорђе), предводио је народ у Првом српском устанку против Турака. Живот оснивача династије Карађорђевић пре збора у Орашцу 1804. године није био лак и пун је занимљивих епизода. Сада ћемо видети шта је све задесило потоњег српског вожда и учинило га довољно јаким да у одлучном тренутку буде тај који ће запалити бакљу слободе на поробљеном Балкану.  

Рођење и младост

Овај славни Србин рођен је у другој половини XVIII века у селу Вишевцу у Шумадији. Његов отац се звао Петар те је због тога потоњи српски вожд носио презиме Петровић. Карађорђева мајка се звала Марица и била је из породице Живковић. Његов деда Јован је у ово шумадијско село дошао са простора данашње Црне Горе или северне Албаније. Карађорђева породица је тешко живела и због тога је била принуђена да се често сели и служи Турцима. Млади Ђорђе је као пастир чувао стоку код различитих газда.

Женидба

Када је потоњи српски вожд стасао за женидбу, његов отац Петар је одлучио да проси девојку Јелену из породице Јовановић за њега. Одбијен је услед тога што је његова породица била сиромашна те се Карађорђе одлучио за један подухват. С обзиром да му хајдуковање није било страно, решио је да отме Јелену и ожени се њоме. Тада је у Београдском пашалуку (Смедеревски санџак), делу Турског царства, било присутно право прве брачне ноћи. То је предвиђало да Турчин, који је на вишој позицији, има право да спава са младом пре младожење. Да би то спречио, Карађорђе је одлучио да са целокупном породицом и групом сељана побегне у Аустријско царство.

Оцеубиство

Свакако најтежа од свих животних епизода потоњег вожда била је она током бежања из Београдског пашалука. Када је збег стао да се мало одмори од турске потере, Карађорђев отац Петар је хтео да се преда Турцима и ода људе са којима се повлачио. На то његов син није могао да пристане и уз подршку мајке се одлучио за оно најгоре. Пушком је убио оца а потом га је сахранио. Ову тешку одлуку је Карађорђе донео да би заштитио збег од сигурне турске освете.

Кочина крајина

Карађорђе се 1786. године настанио са породицом у Срему, који је тада био у Аустријском царству. Пошто је од 1788. до 1791. године трајао аустријско-турски рат, овај шумадијски горостас се прикључио фрајкорима, добровољцима на аустријској страни. Наиме, тада су Срби служили у обе супротстављене војске. Поред тога, у том периоду је био и хајдук, као и заштитик збегова. Тада је створена Кочина крајина, територија коју су од Турака преузели фрајкорци. Карађорђе се истакао великом храброшћу, једном приликом је убио четири Турчина у Београду, и окружио великим бројем хајдука широм Београдског пашалука. На крају су се Аустријанци повукли са територија које су заузели.

Хаџи Мустафа-паша

Пред крај рата и након њега Карађорђе је био најчешће у западној Србији. Хајдучка дружина која се тада налазила око њега ће играти битну улогу у Првом српском устанку. Међу њима је био и чувени Јанко Катић. Када је на чело Београдског пашалука дошао Хаџи Мустафа-паша 1793. године околности су се поправиле за Србе пошто су добили кнежинску самоуправу. Тада Карађорђе одлучује да породицу врати из Срема у Шумадију и настањују се у месту Тополи. Уз то, услед промењених околности почиње да сарађује са Турцима и радио је на сузбијању хајдучије! Такође се сукобљавао са турским одметницима који су се сукобљавали са београдским везиром.

Доба дахија

Такво стање није потрајало пошто су дахије, вође јаничара, завладале Београским пашалуком 1801. године и убиле Хаџи Мустафа-пашу. Уследио је период терора над српским народом. Карађорђе је у почетку сарађивао са њима али стање се убрзо променило и Турци су кренули да га прогањају. Он није имао ни једну позицију али је био познат као хајдучки харамбаша. Виђенији кнезови су одлучили да подигну устанак али за то су сазнале дахије и покренуле су сечу кнезова почетком 1804. године. Међутим она је само убрзала подизање свеопштег устанка који је почео на Сретење 1804. године а на чијем је челу био Карађорђе.